Пешкири за руке су врста папирног производа за једнократну употребу посебно дизајнираног за сушење руку; називају се и као -папир за ручно сушење, кухињски папир или-папир који упија уље. Обично се производе од сировина као што су девичанска дрвена пулпа или бамбусова пулпа, ови производи се прерађују да би се произвео папир са густом текстуром и високом затезном чврстоћом. Доступни су у два основна облика: ролне и пресавијени листови (стил диспензер-). Основне карактеристике пешкира су њихова јака упијајућа својства и отпорност на кидање или осипање длачица; могу брзо да апсорбују влагу из руку, не остављајући влакнасте остатке након употребе.
Пешкири за руке се првенствено користе на локацијама као што су куће, хотели, тржни центри и пословне зграде, где се обично постављају поред умиваоника као стандардни предмет за сушење руку након прања. Кључне разлике између пешкира за руке и тоалет папира укључују: 'Пурпосе'-пешкири за руке су дизајнирани посебно за сушење руку, имају високу способност упијања за брзо уклањање влаге након прања, док је тоалет папир дизајниран за хигијену после-тоалета и даје предност мекоћи и биоразградивости; 'Материјал и перформансе'-пешкири за руке су генерално дебљи и издржљивији, отпорни су на цепање и кидање длачица-и поседују знатно већу упијајућу моћ од тоалет папира, док је тоалет папир мекши и пахуљастији, дизајниран да се лако распадне у контакту са водом како би спречио зачепљење водовода; и 'Усаге Енвиронмент'-пешкири за руке се обично постављају поред умиваоника у купатилима, кухињама и јавним објектима, док се тоалет папир налази поред тоалета за коришћење током посета тоалету.
